Okrugli sto I

Utvrđivanje razlika u zaposlenosti: ugrožene grupe na tržištu rada,
14-15. septembar 2007. godine, u Beogradu, Hotel M

Rezultati zasedanja tri radne grupe

 Radna grupa I: Mogućnosti u preduzetništvu
(Moderator: Vladimir Majstorović , SRMA Konsalting, Srbija)

S kojim se nepovoljnostima suočavaju izbeglice u ostvarivanju dohotka?

• Pitanja repatrijacije / državljanstva – ne posedovanje isprava.
• Klasifikacija zanimanja je zastarela i potrebno je centralizovati (potrebe tržišta radne snage povezati sa obrazovnim sistemom).

 

Na osnovu kojih kriterijuma bi ciljana grupa mogla biti podeljena radi konkretnije analize mogućnosti njenog zapošljavanja i potrebe za podrškom?

• Specijalizovane grupe – na primer pijačni prodavci voća/povrća, ulični prodavci knjiga, rad žena i narodna radinost (proizvodnja džemova ili zanati);
• Potrebno je proveriti veštine potencijalnih kandidata za obuku pre same obuke (testovi i samoispitivanje).

Koje je faktore moguće jasno definisati kao suštinske u postizanju održivog ostvarivanja dohotka?

• Mogućnosti privremene preregistracije kao nezaposlenih ili lica koja traže zaposlenje pri Nacionaloj službi zapošljavanja (NSZ) – zbog sezonskih radova- što ne utiče na vansezonske beneficije;
• Ispitati nove potencijalne oblike fleksiblnog zapošljavanja i samo- zapošljavanja;
• Promena – čistih beneficija i rizika;
• Potencijalna veza izmedju sektora i grupa na tržištu radne snage u pogledu subvencionisanog zapošljavanja (saradnja izmedju kompanija i podugovarača i problem zadržavanja beneficija NSZ;
• Većina privatnih firmi propada u roku od godine dana; stoga su preduzetnicima potrebna specifična podrška i znanje, donatori treba da pažljivije biraju firme kojima se sredstva dodeljuju u odnosu na njihov potencijal za uspeh;
• Potrebno je da relevantne državne službe osmisle jasnu strategiju kojim je sektorima ili oblastima potreban dodatan doprinos;
• Potrebno je usmeriti aktivnosti podrške i obuke prema sposobnostima učesnika i potrebama;
• Potrebno je podstaći razmenu iskustava izmedju instruktora u odnosu na preduzetničke sposobnosti;
• Potrebno je ispitati adekvatnost postojeće obuke;
• Potrebno je obezbediti stalno praćenje u svim fazama nakon pokretanja poslovanja, tj. od  strane državnih službi, rasadnika poslovnih inicijativa ili udruženja;
• U dugoročnoj perspektivi je potrebno izmeniti način razmišljanja radne snage.

Postoje li konkuretne prednosti ciljanih grupa koje one mogu da iskoriste?

 

• Moguće je da projekti koji konkretno ciljaju na legalizaciju delova sive ekonomije donesu veće koristi ciljanim grupama nego ostatku domaćeg stanovništva – zbog činjenice da je verovatnije da će se pre ciljane grupe (kako je prikazano u pregledu profesora Arandarenka), nego domaće stanovništvo oslanjati na neformalne načine prihodovanja; 
• Postoji višak postojećih radnika (drugim rečima, mnogi koji su sposobni za rad su nezaposleni), ali manjak kvalifikovane radne snage (drugim rečima, postoje brojna upražnjena radna mesta bez odgovarajućih kandidata za njihovo popunjavanje). Ovo ukazuje na neodgovarajuće usmerenje u obrazovanju i odsustvo odgovarajuće  obuke za kvalifikacije za savremeno tržište rada;
• Postoji tražnja za ljudima koji su prošlu prekvalifikaciju za poslove. Retki su dobri opisi kvalifikacija u oglasima za zapošljavanje, posebno medju preduzetnicima.

Glavne zainteresovane strane za podršku:
NSZ, Ministarstvo finansija, Ministarstvo privrede (propisi o registraciji), Agencija za registre, organizacije koje obezbedjuju alternativno obrazovanje

Radna grupa:
Branislav Savić, Goran Opačić, Maja Milić, Marko Došljak
Joanna Melinska,  Nada Mudžeka, Marko Došljak, Marijana Đenić.
Tanja Lončar, Milan Budimir, Marina Jelić, Vanja Zlatković,
Damir Krkobabić, Tanja Lončar, Milan Budimir

 

Radna grupa II: Mogućnosti u u oblasti malih poljoprivrednih gazdinstava i turizma 
(Moderator: Snežana Filipovic, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća, Srbija)

Na osnovu kojih kriterijuma bi ciljana grupa mogla biti podeljena radi konkretnije analize mogućnosti njenog zapošljavanja i potrebe za podrškom?

• Snimiti i odabrati ciljne grupe kojima želimo da pomognemo (zbog raznovrsnosti podataka), posebno one koje bi se uključile u kućnu radinost i turizam u seoskim oblastima).

 

Koje je faktore moguće jasno definisati kao suštinske u postizanju održivog ostvarivanja dohotka?

• Motivacija odabrane ciljne grupe;
• Izgraditi institucije i organizacije koje će podržavati ciljnu grupu (težište na lokalnom nivou);
• Izgraditi i razviti kapacitete institucija koje obezbedjuju podršku odabranoj ciljnoj grupi;
• Obezbediti podršku države, kako finansijsku, tako i nefinansijsku (znanja, veštine, informacije, itd);
• Obezbediti da odabrana ciljna grupa bude bolje informisana (preko štampanih i elektronskih sredstava informisanja, udruženja, pružanjem informacij pojedincima na lokalnom nivou);
• Obezbediti obrazovne programe prilagodjene odabranoj ciljnoj grupi (motivacija, znanja, veštine);
• Obezbediti mentore u fazi razvoja poslovnih mogućnosti za one koji žele da se uključe u poljoprivredu i turizam;
• Identifikovati pozitivne primere preduzetnika u oblasti seoskog turizma i poljoprivrede malih razmera čija je integracija u društvo bila uspešna (posebno na lokalnom nivou).

Postoje li konkuretne prednosti ciljanih grupa koje one mogu da iskoriste?

 

• Podstaći udruživanje članova ciljne grupe oko konkretnih interesa ili u kolektivne grupe i identifikovati lidere ciljne grupe;
• Podstaći saradnju izmedju i  uspostavljanje udruženja prema lokacijama i preko zadruga.

 

Učesnici: Slađana Drobnjak, Ljiljana Pralica, Snežana Prelević, Nada Muždeka, Miroslav Stupar, Snežana Đuričin.

Radna grupa III: Mogućnosti unosnog zapošljavanja u privatnom sektoru
(Moderator: Vladimir Ivanković, EBCL Srbija)

 

Od učesnika je traženo da analiziraju mogućnosti zapošljavanja ugroženih grupa na osnovu inputa moderatora i da svoje komentare napišu na karticama koje su postavljene na tablu i zatim da ih prodiskutuju u detalje.

Učesnici su definisali sledeće inpute na karticama. One su poslužile da se formiraju konačni zaključci o mogućnostima zapošljavanja u privatnom sektoru:

 

Sa kojim se nepovoljnostima suočavaju izbeglice u ostvarivanju dohotka?

• Prosečno nisko obrazovanje;
• Neodgovarajuće kvalifikacije za tržište rada nasuprot potražnji;
• Zaposlenje se često traži i nalazi preko ličnih veza – pa su stoga izgledi za zapošljavanje ograničeni nedovoljnim korišćenjem državnih mehanizama za formalno zapošljavanje;
• Mesto boravka – niska geografska pokretljivost- posebno izbegličke populacije;
• Ne posedovanje isprava – školske diplome nekih izbeglica uništene su u ratu;
• Postojeće administrativne, pravne i zakonske prepreke;
• Mogućnosti za prekvalifikaciju i dodatnu kvalifikaciju su retke i teško dostupne;
• Obuka za prekvalifikaciju je često usredsredjena na teoriju, pre nego praktične veštine i predugo traje;
• Nepostojanje državne strategije zapošljavanja za ugrožene grupe;
• Poslodavci nastoje da zaposle ljude ispod 45 godina starosti;
• Niske plate u mnogim profesijama;
• Neodgovarajuća zaštita na radu;
• Poslodavci koji prisiljavaju zaposlene na dugo radno vreme;
• Poslodavci ne plaćaju poreze i doprinose, prijavljuju uplatu minimalnih zarada za zaposlene;
• Visoka ponuda radne snage na tržištu rada, pa stoga visok nivo konkurencije za svako upražnjeno radno mesto;
• Bez podsticaja za starosnu grupu izmedju 30-45 godina za smanjenje stope PiD;
• Neodgovarajuće podudaranje obrazovnih kvalifikacija sa traženim kvalifikacijama na tržištu rada, posebno u pogledu grupa sa srednjim obrazovanjem;
• Društveni i uslovi života izbeglica i interno raseljenih lica.

 

 

Na osnovu kojih kriterijuma bi ciljana grupa mogla biti podeljena radi konkretnije analize mogućnosti njenog zapošljavanja i potrebe za podrškom?

 

• Starosna grupa izmedju 30-45 godina je identifikovana kao u posebno nepovoljnom položaju zbog borbe u pogledu mogućnosti obrazovanja.

 

Koje je faktore moguće jasno definisati kao suštinske u postizanju održivog ostvarivanja dohotka?

• Reforma obrazovanja i formulacija specifičnih strategija;
• Državna politika o podsticajima za pokretanje investicija, proizvodnje i izvoza;
• Spremnost lica koja traže zaposlenje da promene zanimanje;
• Znanje stranih jezika i posedovanje drugih ključnih sposobnosti potrebnih za povećanje mogućnosti zapošljavanja;
• Povećana svest ciljanih grupa o programima podrške zapošljavanji ugroženih grupa;
• Potreba da se ugroženim grupama ponudi javno finansiran program profesionalnog razvoja i programi razvoja ključnih sposobnosti;
• Podsticaj privatnom sektoru da zapošljava ugrožene grupe nudjenjem konkretnih finansijskih beneficija.

 

Postoje li konkuretne prednosti ciljanih grupa koje one mogu da iskoriste?

 

• Samopouzdanje i spremnost izbegličke populacije da se donose odluke
• Optimizam – spremnost na veća ulaganja kako bi se koristi kasnije ubirale;
• Fleksibilinost izbegličke populacije  – prilagodjavanje potrebama tržišt  rada;
• Izbegličku populaciju uglavnom karakteriše: motivacija za rad, odgovornost i stalna želja za poboljšavanje svog života, što se podudara sa očekivanjima poslodavaca;
• Poštovanje zakona o zapošljavanju u privatnom sektoru u što je većoj mogućoj meri (npr. prijavljivanje zaposlenih).

 

Sledeća pitanja su pokrenuta ili bar pomenuta:

• Društveni dijalog i zapošljavanje;
• Rana identifikacija kvalifikacija potrebnih poslodavcima;
• Sistem usmerene obrazovne obuke i zapošljavanje;
• Ključne nadležnosti zaposlenih i poslodavaca;
• Razvoj sistema akreditacije i sertifikacije (nacionalni kvalifikacioni okviri);
• Napredak u razvoju novih „orudja“ za podržavanje zapošljavanja u Srbiji;
• Promene u upravljanju ljudskim resursima u kompanijama;
• Stavovi nezaposlenih prema zapošljavanju;
• Koliko su dobro poslodavci obavešteni o programima podrške nezaposlenima;
• Makro-ekonomska situacija – privredni rast i direktne investicije;
• Otvaranje radnih mesta (javni radovi);
• Pasivne mere (beneficije za nezaposlene);
• Fleksibilnost i prilagodljivost tržišta radne snage, novi oblici zapošljavanja;
• Podrška geografskoj i profesionalnoj pokretljivosti, smanjenje razlika izmedju regionalnih tržišta radne snage.

 

Moderator je prikazao ovogodišnje rezultate sa realizacijom Evropske povelje za mala i srednja preduzeća u zemljama Zapadnog Balkana. Rezultati u pogledu pokazatelja „kvalifikacione raspoloživosti“, što je preduslov za rast privatnog sektora, su veoma niski. Doživotno učenje je glavni faktor koji povećava izglede pojedinca na zapošljavanje u Evropskoj Uniji danas; to podrazumeva razvoj novih kvalifikacija pojedinaca što će povećati njegove/njene mogućnosti zapošljavanja na tržištu rada. Oblasti obrazovanja i zapošljavanja su snažno i funkcionalno medjusobno povezane u Evropskoj Uniji i tu treba tražiti rešenja za probleme nezaposlenosti, osim onih koji se tiču rasta stranih i domaćih direktnih ulaganja i otvaranja novih radnih mesta.  

Učesnici: Jelića Stojanović; Nada Grbić; Slavisa Raković; Danijela Korać-Mandić, Dejan Zivković; Cedomir Pupovać; Jovo Vucinić; Miodrag Milosević, Biljana Meskovska

 

Zaključci i preporuke formulisane u završnim plenarnim opažanjima

• Makroekonomski uslovi za razvoj privatnog sektora i novih investicija moraju biti obezbedjeni;
• Siva ekonomija treba da bude integrisana u zakonske okvire;
• Podstaći regionalan razvoj i umanjiti razlike izmedju regionalnih tržišta radne snage;
• Uspostaviti socijalan dijalog za razvoj ljudskih resursa: dijalog izmedju poslodavaca i predstavnika ugroženih grupa kako bi se razvili kapaciteti i kvalifikacije, itd. ugroženih grupa tako da odgovaraju tražnji radne snage;
• Uspostaviti i razviti specifične programe podrške za grupe sa margina u zapošljavanju, obrazovanju i ostalim oblastima;
• Uspostaviti nacionalne okvire kvalifikacija i izvršiti reformu sistema obrazovanja kako bi se integrisalo neformalno obrazovanje;
• Podstaći promenu u stavu prema radu medju ciljanim grupama; podržati ih i pomoći im da steknu potrebne kvalifikacije i veštine;
• Izgraditi poverenje u Nacionalnu službu zapošljavanja medju ugroženim grupama, vrednovati posledice mera koje je NES preduzela kako bi podstakla zapošljavanje;
• Podržati nove oblike zapošljavanja: privremeni rad, itd;
• Uobličiti partnerski odnos izmedju javnog i privatnog sektora, i
• Osposobiti pojedince u procesu traženja posla i prekida oslanjanja na državu – težište na pojedincu.