Drugi okrugli sto:

“PREPOZNAVANJE DELOTVORNIH MODELA ZA EKONOMSKU SAMOODRŽIVOST UGROŽENIH GRUPA”

Izveštaj radne grupe br. 3: „Upotreba delotvornih modela zapošljavanja u privatnom sektoru“ održane 20. 10. 2007. godine

Učesnici radne grupe: Miodrag Milošević, Danijela Korać- Mandić, Živković Dejan, Nebojša Simić, gospodin iz Vršca- Centar za soc. rad (prema listi prijavljenih učesnika).

Moderator radne grupe: Vladimir Ivanković, nacionalni predstavnik za EBC*L- Evropsku licencu poslovnih kompetencija

Na početku rada, moderator je zamolio učesnike da se predstave i predstavio je sebe i ulogu moderatora.

Moderator se u okviru rada radne grupe, u osnovi, pridržavao vodiča koji je dat moderatorima. Vodič se sastoji od seta specifičnih pitanja na koje su članovi radne grupe trebali da daju odgovore, odnosno iznesu svoje stavove. Pored toga, diskusija je uzimala i širi kontekst, što je prirodno, jer je problematiku zapošljavanja teško diskutovati izolovano od ostalih ekonomskih i socijalnih kategorija. Pre sastanka, moderator, je ispisao preliminarna pitanja data u moderatorskom vodiču, na tablu, tako da su ona bila vidljiva za sve članove radne grupe.

Moderator, je na početku sastanka, upoznao članove radne grupe sa pitanjima na koja treba dati odgovore ili izneti stavove koji mogu biti upotrebljeni za implementaciju i nastavak projekta. Tom prilikom on je članovima radne grupe, na svako pitanje, dao svoje viđenje (kratko pojašnjenje) pitanja odnosno u kom pravcu se eventualno, mogu pronaći odgovori i ponuditi buduće smernice za rešavanje problema ekonomske samoodrživosti ugroženih grupa. Naglašavam, da on tom prilikom nije davao odgovore i trudio se da minimizuje uticaj na članove radne grupe, u pogledu uticaja na sadržinu odgovora.

Radna grupa se sastojala od 5 članova. Nije postojala, uobičajena početna «zatvorenost» za diskusiju, već je atmosfera bila veoma opuštena.

Moderator je zatim u cilju osnaživanja diskusije, prezentovao osnovne opšte postavke i rešenja evropskog socialnog i ekonomskog modela koji se odnose na zapošljavanje. Ova opšta mesta rešavanja pitanja zapošljavanja u modernim tržišnim privredama (ne samo u EU) se odnose na sistem socijalnog partnerstva i njegovu strukturu i tela, ponudu radne snage, programe podrške nezaposlenima od strane javnog sektora i socijalni dijalog.

Preliminarna specifična pitanja na koja je radna grupa diskutovala, davala smernice za resenja i stavove su:

Koje šanse mogu biti identifikovane, u okviru privrede i sire, sa dobrim izgledima za ciljnu grupu

Radna grupa je iznela stav da oni mogu samo u načelu da kažu koji sektori imaju perspektivu u Srbiji jer se oni vrlo malo ili nimalo ne bave ekonomskim istraživanjima i predviđanjima ekonomskog razvoja te da je to zadatak države, da pokrene (tj. Privede kraju) proces izrade Nacionalne strategije privrednog razvoja Srbije, koja treba da objedini sektorske strategije. Pored toga, stav RG je da se obezbedi još veća podrška za razvoj regionalnih i lokalnih planova ekonomskog razvoja koji treba da identifikuju postojeće resurse u regionima i da na toj osnovi bude baziran budući razvoj. Odgovor na ovo pitanje ima 2 aspekta: jedan koji se odnosi na privredu (i šire-javna uprava i dr.) u celini i drugi koji se odnosi na razvoj određenih sektora na nivou regiona. Iz tog razloga, prethodno navedeno- regionalni razvoj postaje bitna karika u sveobuhvatnom ekonomskom i socijalnom razvoju Srbije.
RG je iznela stav da različiti regioni imaju različite komparativne prednosti i resurse za dolazak novih investicija, te da je potrebno raditi na regionalnom razvoju i formiranju regionalnih tržišta rada kao i smanjivanju razlika između njih.
U načelu, RG je iznela stav da sektori od kojih se može očekivati kontinuirani rast i novo zapošljavanje ugroženih grupa u Srbiji su: prerada hrane, građevinarstvo, energetika, turizam i sektor usluga- posebno onih koji pripadaju grupi finansijskih i zanatskih.
U sektoru primarne poljoprivredne proizvodnje ostoje potencijali ali je potrebno otkloniti čitav niz sistemskih prepreka kako bi ovaj sektor postao razvojno orjentisan.

• Koje su obecavajuce sadasnje i buduce tržisne niše na ovom tržištu?

RG je konstatovala da neke od obećavajućih tržišnih niša iz aspekta zapošljavanja ugroženih grupa su:

• Građevinarstvo:
• Visokogradnja (tesari, zidari, armirači, zanimanja u oblasti završnih građevinskih radova). Svi ovi profili su deficitarni.
• Energetika, mašinstvo:
• Mašinska struka- zanimanja: bravari, limari, CNC metalostrugari, zavarivači)
• Elektrotehnika: elektrotehničari elektronike, elektroinstalateri u gradjevinarstvu.
• Prerada hrane: Zanimanja: pekari finih peciva, mesari. Ovi profili su deficitarni.
• Usluge: lične (frizeri) i zanatske (vodoinstalateri, električari, serbiseri svih vrsta i sl.)
• Koji su izgledi za zapošljavanje ciljne grupe u okviru ovih niša?

RG je konstatovala da zapošljavanje ugroženih grupa nije dodatno podržano od strane države, kroz mere na tržištu rada koje bi sprovodila NSZ. To znači, da su ugrožene grupe na tržištu rada u identičnom položaju kao i ostali nezaposleni građani.
Izglede je teško proceniti ali za navedenim zanimanjima vlada velika potražnja na tržištu rada, te se realno može oceniti da su izgledi realni da dobiju posao u mavedenim sektorima.
Ono što je veći problem je da jedan deo izbegličke populacije, kao deo korpusa ugrožene populacije, nema dokaze o stepenu stručne spreme (zbog popaljenih i oplajačkanih arhiva tokom ratnih dejstava), teško sada mogu da ih pribave dok drugi deo nema nikakve kvalifikacije kojima bi konkurisali na tržištu rada.
RG je konstatovaka da su vešine ono što pojedinac nudi na tržištu rada te da je potrebno da nadležne državne institucije:

• Razviju i usvoje program podrške u zapošljavanju ugroženih grupa
• Razviju programe obuke za navedenu ciljnu grupu, kako bi oni stekli adekvatne veštine i kvalifikacije
• Pomognu u prevazilaženju problema sa dokayivanjem stručne spreme za ona lica koja imaju kvalifikacije ali nemaju dokaze o njima.

• Koje niše imaju potencijal za zapošljavanje iz aspekta različitih regiona?

Pitanja regionalnog razvoja i zapošljavanja stoje u direktnoj vezi. Posmatrano u svetlu pristupanje EU, regionalni razvoj za Srbiju ima veliki značaj. Postojeće programe regionalnog i lokalnog razvoja treba nastaviti a njihove rezultate primeniti. Regioni se moraju adekvatno predstaviti potencijalnim investitorima sa svojim komparativnim prednostima i resursima. Zbog toga mapiranje resursa u regionima i izrada regionalnih strateških planova ekonomskog razvoja ima veliki značaj.  U ovoj oblasti treba stvoriti snažno i istinsko partnerstvo između javnih i privatnih institucija.
RG je konstatovala da treba razvijati svest u regionima o 3 aspekta regionalnog razvoja: zapošljavanju, razvoju ljudskih resursa i razvoju preduzetništva. RG nije dala preporuke o potencijalima za zapošljavanje jer ta pitanja treba razmatrati na nivou konkretnih regiona.

• Gde se mogu pronaći relevantne i ažurne informacije i kako se mogu učiniti dostupnim ciljnoj grupi?

RG je konstatovala da se ugroženim grupama treba prići i «doneti» im informacije. Internet kao medij je veoma malo dostupan ciljnoj grupi Projekta. Za sada dostavljanje informacija preko mreže NVO je primer dobre prakse u informisanju ugroženih grupa. U budućem periodu bi trebalo osnažiti Centre za socijalni rad, biznis inkubatore, agencije za MSP, udruženja preduzetnika, privredne komore da pruže relevantne informacije. Takođe, lokalni mediji treba da budu uključeni u informisanje ciljne grupe.

• Postoje li neke uspešne priče ili modeli za generisanje prihoda koje imaju dobru primenu i kako one mogu biti primenjene na ciljnoj grupi?

Puno uspešnih primera bi trebalo da bude promovisano kao primeri dobre prakse. To je putokaz i motivacija za druge. Članovi RG su naveli primere paraplegičara u Nišu, primere organizacije «HELP» i dr. da rešenja postoje za zapošljavanje ciljne grupe. Primere dobre prakse bi trebalo javno objavljivati.
RG je iznela stav da opšti model za rešavanje pitanja zapošljavanja ugrožene grupe bi trebao da  bude ostvaren kroz saradnju privatnog i javnog sektora.
U tom smislu projekti i državno podržani programi koji bi obezbeđivali materijalna sredstva koja bi bila usmerena ka ciljnim grupama projekta, za opremanje radnih mesta kod novih poslodavaca, kod kojih postoji potreba novog zapošljavanja, koji bi zasnivali radni odnos sa korisnicima ovakve podrške (a koji bi morali biti članovi ugroženih grupa) mogu biti dobar model. U kombinaciji ovakve mere sa programima dodatnog obučavanja za konkretna zanimanja, problemi bi bili daleko manji.

• Kako bi mogao da izgleda strateški plan- Definisanje modela rešenja?

RG smatra da treba razviti adekvatan sistem dodatne podrške zapošljavanju određenih segmenata ciljne grupe projekta (izbeglice, interno raseljena lica, invalidi). Kao što će u vrlo skorom roku Zakon o zapošljavanju invalidnih lica ponuditi rešenja za zaštićeno zapošljavanje istih tako smatramo da je potrebno da se posebno kod izbegličke populacije i interno raseljenih lica identifikuju kriterijumi za izbor posebno ugroženih lica za dodatne programe podrške zapošljavanju.
Jedan deo nezaposlenih iz ugroženih grupa na tržištu rada ostvaruje ista prava kao i drugi građani ali za jedan manji deo posebno ugroženih treba, u vrlo kratkom roku, treba osmisliti i razviti dodatne programe aktivnih i pasivnih mera u cilju njihovog zapošljavanja. RG je takođe, konstatovala da teba razmisliti o dodatnim subvencijama poslodavcima za novo zapošljavanje navedenih kategorija.

Učesnici radne grupe su tokom diskusije, izrekli i sledeće stavove:

• Neophodno je obezbediti makroekonomske uslove za razvoj privatnog sektora i nove investicije
• Podsticati regionalni razvoj i smanjiti razlike između regionalnih tržišta rada
• Uspostaviti socijalni dijalog za razvoj ljudskih resursa
• Uspostaviti i razvijati programe konkretne podrške marginalizovanim grupama u zapošljavanju, obrazovanju i drugim oblastima
• Podržati nove oblike zapošljavanja
• Uspostaviti javno-privatno partnerstvo
• Osnaživati pojedince u procesu traženja poslA

GRUPA II – MODELI SAVREMENIH MANJIH RURALNIH GAZDINSTAVA I VAŽNE MREŽE

The aim of the subject-groups session is to develop a set of workable model solutions, which would provide prospects to the target groups to build up a sustainable, durable livelihood for themselves. This includes providing advice about existing or future initiatives, such as business incubators, agricultural cooperatives, access to micro finance schemes or any other relevant networks.

Koje šanse mogu biti identifikovane, u okviru privrede i sire, sa dobrim izgledima za ciljnu grupu?

U okviru ove radne grupe definisano je da se u okviru ruralnih gazdinstava i  turizma nalaze velike šanske za zapošljavanje/samozapošljavavanje ciljnih grupa definisanih projektom. Potrebno je sagledati promene  odredjenih zakonskih mogućnosti kako bi se ovaj proces ubrzao. Postoje primeri u zemljama u okruženju, odnosno zemljama u tranziciji kakoi na koji način se to može odraditi ( klasterizacija, biznis inkubatori i sl.)

Koje su obecavajuce sadasnje i buduce tržisne niše na ovom tržištu?

Za  rešavanje problema ove ciljne grupe, odnosno za njihovu ekonomsku samoodrživost neophodno je da se uradi kvalitetna GEP analiza u okviru sektora, kako bi se na pravi I kvalitetan način ustanovile niše na ovom tržištu, u okviru kojih se mogu zadovoljiti njihove potrebe ( zapošljavanje, socijalna sigurnost I sl.)  Potrebno je sagledati I obrazovnu strukturu  ove ciljne grupe. Poseban akcenat treba staviti na prezentovanje modela dobre prakse, sticanje dodatnih znanja i veština, poslovno povezivanje.

Koji su izgledi za zapošljavanje ciljne grupe u okviru ovih niša?

1. Model javnih radova je jedan od dobrih primera za angažovanje ovih lica.
2. Pored ovog modela treba sagledati I model udruživanja ( dobar primer za to je Lastavica)

Koje niše imaju potencijal za zapošljavanje iz aspekta različitih regiona?

Polazna osnova za dobru informisanost ciljne grupe predstavlja partnerstvo javnog, privatnog I NVO sektora.  U okviru protoka informacija ka ovoj ciljnoj grupi konstatovano je da se često dešava da one ostanu na regionalnom ili republičkom nivou, odnosno da lokalni nivo nema ili ne prenosi inforamcije koje su važne. Identifikovani su ključni stakeholderi na lokalnom, regionalnom i republičkom niovu koji su važni za inrofmisanje ove ciljne grupe, a odnose se na ruralna gazdinstva i turizam.
Ključni stakeholderi su:
Lokalni nivo

1. sekretarijati za privredu pri opštinama
2. mesne zajednice
3. kancelarije za loklani ekonomski razvoj
4. udruženja preduzenika
5. teledomovi/telecentri
6. mediji
7. NVO sekor

Pročitaj više o projektu Zaposlen - Osnažen