Okrugli sto Zabrana diskriminacije i uznemiravanja žena

Beograd, 24. mart 2008.



Pojedine zakonske odredbe iz oblasti rodne ravnopravnosti su ispod evropskih standarda i nisu efikasna zaštita od diskriminacije žena u praksi, zaključili su učesnici okruglog stola u beogradskom Medija centru.



Na skupu "Model izmena i dopuna Ustava Srbije i pojedinih sistemskih zakona" u vezi sa zabranom diskriminacije i uznemiravanjem žena, naglašeno je da bi domaće zakonodavstvo trebalo prilagoditi međunarodnim standardima pošto je to preduslov za evropske integracije.



Učesnici su ukazali da je za unapređenje ukupnog položaja žena neophodno doneti opšti zakon protiv diskriminacije, kao i posebne zakone o rodnoj rodnopravnosti i protiv porodičnog nasilja.



"U Srbiji postoji niz propisa u vezi sa zabranom diskriminacije žena koji se ne poštuju ili se selektivno primenjuju. Takođe, mnoge odedbe predviđene međunarodnim standardima nisu još usvojene", naveo je predstavnik Centra Aleksandar Resanović. Prema njegovim rečima potrebno je, pre svega, unaprediti odredbe iz oblasti ustavnog, krivičnog, radnog i porodičnog zakonodavstva, ali je neophodno i uskladiti ne samo sistemske zakone iz ovih oblasti nego i druge propise koji su sada kontradiktorni sa međuanrodnim standardima.
Resanović je takođe istakao "Potrebno je identifikovati međusobno neusaglašene, nejasne i nepotpune odredbe, predložiti nove i obezbediti odgovarajuće i efikasne mehanizme krivično-pravne zaštite".



Vesna Pešić je navela da je u okviru projekta Centra koji finansira ambasada Finske u Beogradu bilo predviđeno da se zagovara za usvajanje predloženih izmena i dopuna zakona, ali da je raspuštanje parlamenta taj proces usporilo. "Ujedinjene nacije nedavno su dale negativnu ocenu Srbiji kada je reč o poštovanju rodne ravnopravnosti, kako u pogledu zakonskih propisa, tako i u pogledu pozitivnih mera koje bi država trebalo da preduzme u cilju kontinuirane promocije rodne ravnopravnosti. Zbog toga smatram patriotskim činom borbu za unapređenje zakonodavstva u toj oblasti", kazala je ona.



Prema oceni Saše Gajina ljudska prava ne postoje "u političkoj agendi najvećih stranaka u Srbiji". Istakao je da je "U Srbiji je na delu odstupanje od međunarodnih standarda, kako bi se zadovoljili politički apetiti", naveo je Gajin i dodao da u Ustavu Srbije, koji je donet 2006. kao rezultat određenih političkih nagodbi, postoje značajni propusti, kako uopšte tako i po ovom pitanju. Ukazao je i na niz vrlo spornih odredbi Zakon o
radu, ističući da su među najgorim odredbe kojima se reguliše rodna ravnopravnost, jer se samo deklarativno zalaže za ravnopravnost žena, a ne postoji mera koja će to podržati".



Pravnica Violeta Kočić-Mitaček je naglasila da je neophodno u Krivičnom zakoniku dodatno zaštititi žene, koje su po pravilu žrtve porodičnog nasilja, trgovine ljudima i nekih krivičnih dela (na pr. silovanja) u kojima su kazne neodgovarajuće ili su ublažene u odnosu na prethodni zakon. Ona je ukazala i na nekoliko "šokantnih odredbi" da
je za obljubu nemoćne osobe sa invaliditetom kazna manja nego za krivično delo obljube zdrave žrtve nasilja, ili da je za silovanje deteta u porodici (incest) predviđena blaža kazna nego za silovanje bilo kog drugog deteta. Takođe je ukazala na besmisao naziva dela “Obljuba sa detetom” jer je potrebno promeniti naziv i “Obljuba nad detetom”.



Pravnica Tanja Drobnjak je ukazala na sporna rešenja u porodičnom zakonodavstvu, odnsono u Porodičnom zakonu. Posebno je ukazala na problematiku zaštite od nasilja u porodici, koja se samo delimično, ali nedovoljno tretira ovim zakonom, te da je potrebno doneti posebni zakon o zaštiti od nasilja u porodici.

U diskusiji su učestvovali prisutni predstavnici pravosuđa, državnih organa i nevladinih organizacija.