Okrugli sto “Naknada štete zbog neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude“

Beograd, 21. april 2008.

U Srbiji je uobičajena praksa određivanja pritvora, često bez valjanih razloga i češće nego što je potrebno u poređenju s drugim merama za obezbeđivanje prisustva okrivljenog, što je uticalo na povećanje zahteva za naknadu štete zbog neosnovanog lišavanja slobode, a potom i zbog neosnovane osude.

Profesor Momčilo Grubač, Pravni fakultet Univerzitet Union, je u uvodnoj reči, prikazao temu Ustavne garantije prava na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude. Ukazao je na to da su postojeća ustavna rešenja o neosnovanom i nezakonitom lišenju slobode prikazana u jednom članu. Istakao je da je ovo pravo uređeno međunarodnim dokumentima koji, kao i u drugim slučajevima, pružaju minimum standarda u datoj oblasti, a da je svaka država slobodna da ova i druga ljudska prava unapredi i podigne na viši nivo. Tako bi i pravo na naknadu štete trebalo da evoluira, kao na primer u pravcu razdvajanja postojeće ustavne odredbe o neosnovanom i nezakonitom lišenju slobode (član 35), kao i odredba ZKP o neopravdanoj osudi u pravcu njene konkretizacije.

Mr Sretko Janković, sudija Vrhovnog suda Srbije, je izneo temu Kritičko preispitivanje razloga za određivanja pritvora u krivičnim postupcima. Istakao je da se pritvor određuje češće nego što je potrebno u poređenju s drugim merama za obezbeđivanje prisustva okrivljenog "Ako se pritvor primenjuje u velikoj meri, veća je mogućnost da se primeni naknada štete za lišavanje slobode", kazao je Janković.

Dodao je da se u nekim slučajevima pritvor određuje po automatizmu, a da se se ne daju adekvatni razlozi za njegovo određivanje i produžetak. Gospodin Janković je naveo i nekoliko primera iz prakse, od kojih je jedan bio slučaj kada su lica osumnjičena za tešku krađu i ubistvo, a zapravo su bili nevini, proveli u zatvoru preko tri meseca. "Pritvor je bio neosnovan. Razlog je bio pogrešno prepoznavanje lica u pretkrivičnom postupku”.

Istovremeno, sudija Janković je ukazao i na nekoliko situacija u kojima je određivanje pritvora bilo sasvim opravdano. Založio se i za češće određivanje drugih mera za obezbeđivanje prisustva okrivljenog, poput jemstva.

Profesor Nataša Mrvić-Petrović, Pravni fakultet Univerzitet Union, prikazala je pitanje Naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude kroz praksu vansudskog obeštećenja, odnosno kroz rad Komisije za poravnanja pri Ministarstvu pravde. Ukazala je da se u periodu 2002 – 2006. 3.450 građana obratilo ovoj komisiji, koja je razmatrala i odgovorila na 1/3 zahteva, odnosno ponudila je 1.289 predloga sporazuma o poravnanju, od kojih su stranke prihvatile 701.

"Što se tiče strukture krivičnih dela zbog kojih su oštećeni bili neosnovano lišeni slobode, preovlađuju lišenja slobode zbog optužbe za izvršena krivična dela protiv imovine (36 odsto). To su teške, krađe, razbojništva, prevare...". Slede krivična dela protiv zloupotrebe službene dužnosti i protiv privrede (23 odsto), krivična dela sa elementima nasilja, poput silovanja i ubistava (14 odsto), i krivična dela u vezi zloupotrebe droga (11 odsto), dok na ostala krivična dela otpada 16 odsto zahteva.

Kada je reč o naknadi štete, ona se kretala od 3.000 do 10.000 dinara po danu koji je pritvorena osoba provela u pritvoru, mada iskustvo pokazuje da ne postoje jasni kriterijumi po kojima se određuje visina naknade.

Dr Zdravko Petrović, advokat, prezentovao je pitanje Naknade štete zbog neosnovanog lišenja slobode ili neosnovane osude u sudskoj praksi. Ukazao je na rezultate istraživanja presuda sudova izabranih po ovom projektu i uporedio ih je s prethodno nepostignutim poravnanjima pred Komisijom, zalažući se za poštovanje prava građana na naknadu štete u predmetnim situacijama. Istakao je da ni Vlada, ni resorna ministarstva, pre svega Ministarstvo finansija, ne predviđaju u budžetu dovoljna sredstva za ove potrebe, te tako država može doći u situaciju da bude tužena i izgubi spor pred Evropskim sudom za ljudska prava, čime će i pored postignutog dogovora o isplati naknade štete, morati da izdvoji još veća sredstva, jer nije ispunila prethodno preuzete obaveze.

U diskusiji koja je usledila, učestvovali su predstavnici tužilaštva i sudova, advokati, kao i predstavnici nevladinog sektora, koji su zajednički istakli da se radi o veoma važnoj materiji o kojoj nema odgovarajućih zakonskih rešenja i znanja, a što snižava nivo korišćenja ljudskih prava i može državu tj. njene građane skupo da košta usled gubljenja sporova pred međunarodnim institucijama.