Povod za razgovor bilo je istraživanje koju je CeMiR nedavno objavio, a rezultate istraživanja su obradili: dr. Obrad Perić, dr. Ivana Stevanović i Nikola Milošević.

Ukazano je na to da je predmetno istraživanje obuhvatilo sledećih devet krivičnih dela iz Krivičnog zakonika: 1. Ubistvo; 2. Teška telesna povreda; 3. Silovanje; 4. Obljuba sa detetom; 5. Nedozvoljene polne radnje; 6. Teška krađa; 7. Razbojništvo; 8. Neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljenje u promet opojnih droga, i 9. Omogućavanje uživanje opojnih droga. Navedena dela su izabrana po frekventosti, društvenoj opasnosti i interesu koji pobuđuju u javnosti.

Istraživanje je realizovano u deset okružnih sudova u Srbiji i određenim područnim opštinskim sudovima, i to u: 1. Beogradu, 2. Novom Sadu, 3. Sremskoj Mitrovici, 4. Pančevu, 5. Nišu, 6. Kragujevcu, 7. Požarevcu, 8. Valjevu, 9. Vranju, i 10. Novom Pazaru. Sudovi u navedenim gradovima su selektovani s obzirom na teritorijalnu nadležnost, geografsku raspoređenost i na činjenicu da značajno pokrivaju ukupan maloletnički kriminalitet u Srbiji.

Istraživanje se odnosi na period od 01. januara 2003. do 31. decembra 2007.

Ovako koncipirano istraživanje, nakon statističke i pravne obrade, omogućilo je da se sagleda kakva je globalna politika izricanja krivičnih sankcija maloletnicima u Srbiji, a kakva po određenim krivičnim delima, po sudovima, kao i prema starom zakonu (primenjivao se do 31. decembra 2005) i novog Zakona o maloletnim učiniocima krivičvnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica (koji se primenjuje od 01. januara 2006).

Nakon višesatnog trajanja rada okruglog stola, kojom prilikom su uvodničari izneli svoja izlaganja, a većina prisutnih učesnika je diskutovala, predstavljamo konstatacije, zaključke i preporuke ovog okruglog stola:

1. Konstatovana je neadekvatna sardanja resornih ministarstava, u smislu stvaranja objektivnih uslova za izvršenje svih krivičnih sankcija prema maloletnicima na celoj teritoriji Republike Srbije (npr. vaspitne mere upućivanja u posebnu ustanovu za lečenje i osposobljavanje maloletnika, koja se ne može realizovati iz razloga jer takve ustanove, odnosno posebna odeljenja u okviru zdravstvenog i sistema socijalne zaštite nisu u Srbiji dostupne sistemu maloletničkog pravosuđa);
2. Ukazano je na problem donošenja podzakonskih akata od strane sistema izvan pravosudnog, koji su od značaja za sistem maloletničkog pravosuđa, a u suprotnosti sa Zakonom o maloletnim učiniocima krivičvnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, kao lex specialis-a. (Tokm prilikom posebno je ukazano na Pravilnik o organizaciji, normativima i standardima rada centara za socijalni rad (”Službeni glasnik RS”, br. 59/08), koji ustanovljava novi institut voditelja slučaja u okviru delokruga rada centra za socijalni rad i definiše pojam »stručnog radnika« kao lice koje se bavi poslovima socijalnog rada, upravno-pravnim poslovima ili poslovima planiranja i razvoja, čime je oblast psihološke ekspertize utvrđivanja stepena zrelosti maloletnika i drugih svojstava njegove ličnosti, od posebnog značaja za sudije i tužioce za maloletnike u postupcima prema maloletnicima, u velikoj meri izostavljena. Imajući navedeno u vidu, kao opšti zaključak svih prisutnih, iznesen je predlog o neophodnosti da Ministarstvo pravde, na zahtev okružnih sudova i okružnih javnih tužilaštva, proširivanjem sistematizacije u ovim pravosudnim organima omogući otvaranje radnog mesta za psihologa, ne samo za rad na poslovima po predmetima maloletnika u različitim fazama postupka, već i na drugim odgovarajućim poslovim bliskim profilu tog stručnog lica. Ovakvo rešenje predviđaju mnoga uporedna zakonodavstva, a dugi niz godina je to prisutno i našem procesnom zakonodavstvu u odnosu na maloletnike, ali nije bilo realizovano u praksi, izuzev u Odeljenju za maloletnike Okružnog suda u Beogradu);
3. Ukazano je na neophodnost i preporučeno je formiranja posebne organizacione jedinice, pri Ministarstvu pravde, koja bi se bavila pitanjima maloletničkog pravosuđa (i kada su u pitanju krivična dela i prekršaji učinjeni od strane maloletnika). Ova organizaciona jedinica bi trebalo da preuzme i koordinaciju sa ostalim resornim ministarstvima i njihovim organima i ustanovama, odnosno saradnju sa organizacijama civilnog društva i lokalne uprave i samouprve;
4. Konstatovano je i da bi pitanje troškova izvršenja nekih vaspitnih mera trebalo da se reši na jedinstven način, a u skladu sa predhodnim sporazumom Ministarstva pravde i Ministarstva rada i socijalne politike, kako se ne bi više dešavali problemi prijema i smeštaja maloletnika izvan ustanova u sistemu Ministarstva pravde;
5. Preporučeno je Ministarstvu pravde, da u saradanji s drugim resornim ministarstvima i institucijama, hitno donese preostale podzakonske akte u skladu sa Zakonom o maloletnim učinoiocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica i da oživi rad na izmenama i dopunama ovog zakona u skladu sa zahtevima prakse i potrebe za usaglašavanjem ovog zakona sa procesnim zakonodavstvom;
6. Preporučeno je Vrhovnom sudu Srbije, da kao drugostepeni sud u predmetima prema maloletnicima, preuzme najznačajniju ulogu u usaglašavanju i kreiranju sudske prakse u ovoj oblasti, odnosno ustanovljavanju odgovarajućeg mesta za maloletničko pravosuđe u celokupnom pravosudnom sistemu Srbije;
7. Preporučeno je Ministarstvu pravde, da u saradnji sa Republičkim centrom za medijaciju, konačno razreši pitanje dobijanja posebnih licenci medijatora za rad u predmetima posredovanja između maloletnika i oštećenog;
8. Preporučeno je Ministarstvu pravde da ubuduće podrži organizovanje stručnih okruglih stolova u ovoj oblasti kako bi se doprinelo punoj primeni Zakona o maloletnim učinoiocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, u celini i na celoj teritoriji Republike Srbije.

Održavanje ovog skupa pomogla je Ambasada Kraljevine Holandije u Beogradu.